EVROPSKI STANDARDI NA NAŠ NAČIN

Politika,18.08.2003.

O MANJKAVOSTIMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI


Jedna od najvažnijih preporuka Saveta Evrope eksplicitno nalaže da se u Zakon o radiodifuziji ugradi mehanizam koji će garantovati opoziciji isto onoliko vremena na programu za iznošenje kritika na rad vlade - koliko ima i vlada za iznošenje svojih stavova. Dakle, javni servis po evropskim standardima nije definisan kao apsolutno nezavisan medij, već kao medij koji je nezavisan od pojedinačnih političkih i ekonomskih uticaja. Pluralistički pristup političkim temama mora se zakonskim normama precizno definisati i mediji na njegovo poštovanje naterati pod pretnjom sankcijama

Piše: Ivona Živković [*]

Prošlomesečna poseta našoj zemlji Petera Šidera, predsednika parlamenta EU, kao i objavljivanje izveštaja MKG ponovo su skrenuli pažnju vlasti i javnosti na neophodnost usklađivanja medijskih zakona sa standardima EU. S obzirom na to da je Zakon o radiodifuziji rađen pune dve godine, upravo sa namerom da se postigne ta usklađenost, postavlja se pitanje šta sad nije u redu.
Ipak, neusklađenost se može uočiti sa dokumentom Preporuke Komiteta ministara SE o radu elektronskih medija. Šta kažu dokumenti EU?
U zakonskom okviru svake države - članice moraju se nalaziti jasno definisani kriterijumi za dodelu dozvola za emitovanje programa. Toga u našem Zakonu o radiodifuziji nema. Umesto kriterijuma stoji (čl.53) da tek po podnetim prijavama na konkurs Agencija za radiodifuziju treba da "utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odlučivanja".
Ovo znači da svaki konkurs može imati različite kriterijume. Nije definisana ni procedura koja se sprovodi u slučaju da dva ili više kandidata ispune kriterijume, što takođe mora biti uneto u Zakon. U nekim zemljama se ovo rešava javnim žrebanjem, a negde javnom aukcijom. Naš Zakon (čl 53) predviđa da se u ovom slučaju prednost daje onome ko "pruža veću garanciju da će doprinositi većem kvalitetu (?) i većoj raznovrsnosti programa", te će Savet Agencije "uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave u ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije utvrđenih čl. 3. istog zakona". Čl. 3. su inače definisana opšta načela Zakona koja svi emiteri valjda treba da ispune.
Ovakvim nejasnim definicijama Savet zapravo ima ogromno diskreciono pravo, što nije u skladu sa preporukama SE koje insistiraju na izričitoj zakonskoj preciznosti i jasnoći. Već iz ovoga jasno je zašto se prilikom izbora članova Saveta stvorila nervoza i nepoverenje.
Zanimljivo je da se ovakvim odredbama dezavuiše i preporuka SE da Savet ne sme ni na koji način da sugeriše programsku koncepciju potencijalnom kandidatu. Savetu je jedino dopušteno da sve sugestije i primedbe na rad medija iznosi samo naknadno. Prema tome, da li će neko na programu imati različite programske sadržaje ili samo crtane filmove ili sport, to je stvar procene prikazivača koji se isključivo rukovodi tržišnom potražnjom i niko ga u tome ne sme sputavati i uslovljavati.
S tim nije u skladu ni zakonsko rešenje po kojem članovi Saveta imenuju Upravni odbor "javnog servisa" (RTS), koji potom imenuju urednike programa. Na ovaj način Savet indirektno kreira uređivačku politiku jednog medija, što je po evropskim standardima nedopustivo.
Druga veoma važna preporuka je da Agencija za radiodifuziju mora imati Nadzorni odbor koji će nadgledati njeno poslovanje. Nadzorni odbor Agencije se mora baviti isključivo nadzorom nad finansijama i nad zakonitošću rada Agencije, a ne sme se uplitati u donošenje odluka na izdavanju dozvola. Zakon o radiodifuziji ne predviđa nikakav nadzor nad Agencijom. Bez Nadzornog odbora, praktično sva sredstva koja se od koncesija za emitovanje budu našla na računu Agencije biće na slobodnom raspolaganju članovima Saveta i Agencije. Zakonom nije precizno definisano ni na šta Agencija sme da troši te pare (da li može da kupuje stanove, automobile..., ili određeni deo treba da uloži u razvoj novih tehnologija) pa je prostor za trošenje, ali i za malverzacije ogroman.
Interesantna je i preporuka Komiteta ministara u vezi s finansiranjem javnih servisa gde se sugeriše kako da se "javni servis", koji se finansira sredstvima pretplate uključi u fer tržišnu utakmicu sa komercijalnim radiotelevizijama. Preporuka je da se sredstva iz pretplate ne mogu trošiti kao kapital za komercijalno poslovanje. Dotirani javni servis može da posluje komercijalno samo preko posebnog računa komercijalnog preduzeća koje može biti u "holding" sistemu sa "javnim servisom".
Ovo znači da se zarada komercijalnog preduzeća može trošiti na rad javnog servisa, ali se sredstva javnog servisa ne mogu trošiti za rad komercijalnog servisa.
U skladu sa tim BBC ima četiri servisa, među kojima je i javni servis, komercijalni servis, ali i državni servis. Ovaj poslednji namenjen za programe koji su direktno u službi spoljne politike Britanije. To je poznati Svetski servis BBC. Njegov rad se finasira preko ministarstva spoljnih poslova, a program određuje ministar.
U Zakonu o radiodifuziji nije predviđen rad državnih radio i televizijskih servisa koji emituju program za inostranstvo kao što je npr. Radio Jugoslavija, što je izuzetno štetan previd. Takođe, nije sprečeno korišćenje sredstava pretplate za poslovanje javnog servisa na tržištu i sticanje profita i pored privilegovanog položaja.
Istim dokumentom je naglašeno da građani moraju imati uvid u trošenje sredstava javnog servisa te se i u tu svrhu nalaže postojanje Nadzornog odbora. U ovom odboru mogu se nalaziti i poslanici, jer se radi o državnoj imovini. Zadatak Nadzornog odbora javnog servisa je da isključivo vodi računa o zakonitom poslovanju i trošenju sredstava i ne sme se uplitati u poslovnu i uređivačku politiku. Ni ovog u Zakonu nema.
Najzad, jedna od najvažnijih preporuka SE odnosi se na uređivačku politiku javnog servisa koja mora biti jednako dostupna i vladi i opoziciji. Eksplicitno se nalaže da se u zakon ugradi mehanizam koji će garantovati opoziciji isto onoliko vremena na programu za iznošenje kritika na rad vlade – koliko ima i vlada za iznošenje svojih stavova. Dakle, javni servis po evropskim standardima nije definisan kao apsolutno nezavisan medij, već kao medij koji je nezavisan od pojedinačnih političkih i ekonomskih uticaja. Pluralistički pristup političkim temama mora se zakonskim normama precizno definisati i mediji na njegovo poštovanje naterati pod pretnjom sankcijama.
Iz ovih nekoliko primera očigledno je da Zakon nije harmonizovan sa standardima EU. Zamagljivanje problema navodnim proceduralnim teškoćama u izboru članova Saveta Agencije i javna prepucavanja pojedinih aktera u ovom poslu samo su izgovor Vladi Srbije zašto se na uređenju radiodifuzije za tri godine nije mnogo učinilo.
Stoga je važno da se ovaj zakon što pre zameni novim. Eventualna brzopleta raspodela frekvencija koja bi usledila po ovom zakonu bila bi samo još jedna u nizu afera sa velikim brojem upravnih sporova i negodovanjem međunarodne zajednice.
[*] Reditelj u RTS-u