Šta je televizija i koje se delatnosti pod ovim pojmom podrazumevaju

Ivona Živković

MALA ŠKOLA TELEVIZIJE
(Tekst je objavljen
jula meseca 2003.
u E Magazinu)


Kada se pomene televizija obično mislimo na program koji nam se dopada ili ne. Ili pomislimo na neko popularno "lice sa TV ekrana". Novinari televiziju zovu "elektronski medij", koji za razliku od štampanih pruža mogućnost izveštavanja sa mesta dogadjanja u realnom vremenu. Za razliku od radija novinarski tekst na televiziji "pokriva se slikom". Inženjeri elektrotehnike, medjutim, na pomen reči "televizija" misle na tehnologiju kojom se nešto snima i prenosi kao audio i video signal. Producenti pod pojmom "televizija" podrazumevaju pre svega organizacuju rada u proizvodnji programa. Reditelji u "televiziji" vide osmu umetnost koja ima svoj jezik i izraz. Šta je zapravo televizija i koji se sve poslovi pod ovim pojmom podrazumevaju?

Televizija obuhvata tri osnovne delatnosti: proizvodnja programa (production), prikazivanje (broadcasting) i emitovanje (transmission).

RADIODIFUZNI SERVISI
Mada je pojam radiodifuzije veoma širok i prektično znači svako odašiljanje radio signala, danas se sve češće koristi kao termin za oblast emitovanja tj. transmisije radio i televizijskog signala. Radiodifuzija televizijskog programa je poslednjih godina pojavom digitalne televizije u izrazitoj ekspanziji. No bez obzira da li je signal digitalan ili analogan emitovanje se vrši na tri načina: zemaljskim, satelitskimi i kablovskiim putem.

Emitovanje zemaljskim predajnicima i relejima obavlja se gradnjom posebne mreže emisionih stubova. Predajnici i releji čine emisonu mrežu koja je u stanju da pokrije najmanje 90% teritorije svake države. Stubovi se podižu na posebno odabranim lokacijama koje su dovoljno udaljene od stambenih zgrada i nalaze se obično na planinama sa kojih emitovani signali mogu da putuju bez fizičkih prepreka do releja i prijemnih antena. Stubovi, pa samim tim i predajnici postavljaju se u skladu sa prostornim planom svake zemlje, a postavljanje predajnika na stambene zgrade zabranjeno je po ekološkim standardima čitave zapadne Evrope. Zbog potrebe stalnog održavanja i otklanjanja eventualnih kvarova stubovi sa predajnicima moraju biti pristupačni i do njih treba da vodi asfaltni put koji se zimi čisti. Zato gradnja ovakve infrastrukturne mreže uopšte nije jeftina. U najvećem broju zemalja emisiona tehnika se zato privatizuje. Privatne kompanije se razvijaju i internacionalizuju pružajući tako usluge radiotelevizijskog emitovanja bez obzira na državne granice. Usluge emitovanja zakupljuju TV prikazivači (broadcasters) što im omogućava da svoje programe plasiraju na široko i otvoreno evropsko i svetsko tržište.

Ipak zbog ograničeng broja frekvencija domet na tržište stranih država ipak je mnogo isplativiji satelitskim emitovanjem i kablovskim distributivnim sistemima, pa se zemaljska radiodifuzija danas uglavnom korisiti za emitovanje programa javnih elektronskih medija (javnih servisa) analognim signalom.

Najveći broj ovih zemaljskih emisonih sistema i nastao je izdvajanjem u posebno preduzeće iz državnih radiotelevizijskih sistema i u većini zemalja Evropske Unije.
Tako se zemaljska radidifuzija analoognim signalom danas obavlja u Italiji preko kompanije "RAI Way", u Španiji to čini "Retavision", u Velikoj Britaniji "Crown castle" i "NTL", u Francuskoj "TDF", u Nemačkoj "Deutsche Telecom", Norveška ima "Norking", a Portugalija "Portugal Telecom". I Hrvatska je novim zakonom o Hrvatskom radiju i televiziji maja 2002. godine bila u obavezi ta transformiše poslovnu jedinici "Odašiljači i veze" i izdvoji je iz sistema HRT u posebno javno preduzeće. Grčka i Poljska još obavljaju javnu radiodifuziju preko sistema državne radiotelevizije ERT odnosno TVP. U Srbiji se najviše koriste stubovi RTS-a, ali i krovovi stambenih zgrada, terase privatnih stanova, vodotornjevi i sve što drugo što je visoko. Kvalitetnu infrastrukturu za predajničku mrežu za sada imaju samo RTS i Telekom Srbija. Ipak naš zakon o radiodifutiji nalaže da prikazivači koji su ujedno i proizvodjači programa imaju i sopstvene predajnike i stubove za zemaljsko emitovanje, što očito nije u skladu sa evropskim tendencijama.

Što se tiče digitalnog zemaljskog emitovanja koje u Evropi već 2010. treba da postane javna radiodifuzija već su se izdvojili posebni servisi. U velikoj Britaniji na tom projektu radi Freeview, a u Francuskoj TDF, u Nemačkoj DVB-T Projekt (Berlin-Brandenburg).

KDS i MMDS
Radiodifuzija putem kabla (KDS) sve više je zastupljena. Razlog je bolji kvalitet slike kao i mogućnost dvosmernog protoka informacije.

Problemi kod kablovskog distribuiranja TV slike su veliki ruralni delovi teritorije koji se ne mogu kablovima premostiti već se to čini kombinovanim sistemom zemaljskog i kablovskog emitovanja MMDS (Multichannel Multipoint Distribution System). Ovo su širokopojasni bežični sistemi koji se koriste i u prigradskim naseljima koja nisu pogodna za razvlačenje kablova i predstavljaju veliku uštedu, a daju kvalitetnu sliku.

Kako svaki kablovski sistem emitovanja ipak uključuje i zemaljski prijem signala preko podstanica, KDS se može koristiti za prijem digitalnog signala i njegovo konvertovanje u analogni pa čitavo naselje koje je iskablirano može primati program digitalnih servisa sa zajedničkom kutijom za konvertovanje. Ovaj način rada pogodan je svuda gde se još obavlja eksperimentalno emitovanje i gde gradjani još nisu kupili sopstvenii set top box za konverziju digitalnog signala ili digitalni televizor. KDS će zato narednih godina biti izuzetno popularan i kod nas kada se počne sa digitalnim emitovanjem TV programa.

Kablovski emiteri ili operateri se u skladu sa zakonima tržišta sve više integrišu te je primetna pojava da se u zemljama sa dužim stažom u kablovskom emitovanju čitava kablovska radiodifuzija obavlja preko dva ili tri najveća kabl operatora. U zemljama koje još nisu razvile
velike kablovske sisteme ovaj posao realizuje daleko veći brojh malih privatnih firmi.
U Velikoj Britaniji već su se izdvojili najveći kablovski operateri kao što su NTL i Telewest. U Francuskoj primat drže Est Videocommunication, France telecom Cable, NC Mumericable, Valvision, UPC France, NOOS. U Nemačkoj su prisutni Callahan Associates, Kabel Deutschland, ISH, Primacom, Tele Colombus, a u Italiji rade e.Biscom i Stream. U Španiji pored ostalih deluju Aunacable, Canarias telecom, Euskaltel, Menta, ONO.
Kod nas u Srbiji ima puno malih kabl operatera, ali većina ne zadovoljava neophodne tehničke parametre i čitava delatnost je još dosta konfuzna.


SATELITSKI PROVAJDERI
Najatraktivnije je ipak emitovanje preko satelita. Ovakvo emitovanje obuhvata najveći prostor, te je komercijalnim prikazivačima i najisplativije. I ovde se razlikuje javna radiodifuzija (free to view) koja je dostupna svima koji instaliraju satelitsku antenu, ili kodirani sistem emitovanja koji koriste televizijski kanali na koje se plaća pretplata (pay per view). Najveći broj satelitskih programa, bez obzira da li su kodirani ili ne, ipak stiže do gledalaca putem kabla te je saradnja kabl operatera i satelitskih emitera neizbežna.

Tako postoje brojni satelitski kanali namenjeni isključivo prikazivanju u inostranstvu, dok sa druge strane mnogi satelitski provajderi za emisione usluge prave posebne programske pakete sastavljene od specijalizovanih kanala i servisa, konvertuju ih u digitalni zapis i distribuiraju do kabl operatera koji ih preuzima i servira pretplatnicima svog KDS-a.
Ovi popularno nazvani "pakeri digitalnih servisa" u Italiji su danas RAISat, Stream, Tele+, u Velikoj Britaniji - BBC Digital, BSkyB, Reminescent TV Network, Zone Vision, a u Francuskoj AB Sat, Canal Satellite, TPS.

Načini emitovanja programa su raznoliki jer je tržište ogromno, i mada ponekad deluje prezasićeno, tehnologija pružanja raznih mulimedijalnih servisa kao "interaktivne televizije" i "TV on demand" i dalje se razvija.

BROUDKASTING
Za razliku od emitera koji samo obavljaju tehnički deo posla emitovanja audio i video signala, za izbor programa i njegov sadržaj brinu se prikazivači ondnosno broudkasteri. Prikazivač je taj koji dobija dozvolu da se bavi poslom prikazivanja televizijskog programa i za sadržaj snosi punu odgovornost. Prikazivač angažuje urednike koji treba da naprave izbor programa koji zadovoljava njegovu uredjivačku politiku. Urednici programske sadržaje naručuju od producenata (proizvodjača programa) ili se razmenjuju sa drugim prikazivačima. Prikazivač je vlasnik ili kosrisnik autorskih prava nad svim sadržajima koje prikazuje. On ih može ustupati dalje puštanjem u javnu radiodifuziju ili može tražiti da se za gledanje tih sadržaja gledalac pretplati.

Mnogi prikazivači emituju svoje pograme samo kablovski pa se zovu "webcasters".To su obično veoma specijalizovani sadržaji za posebno zainteresovan krug ljudi te su kablovske televizije idealne za verske zajednice, odredjena udruženja, poslovne vesti, prikaze sa berze, zabavne sadržaje koji nisu za širu publiku i sl.). Za satelitsku radiodifuziju se opredeljuju prikazivači komercijalnih sadržaja koji imaju veoma široku publiku, dok se zemaljska radiodifuzija orijentiše ka javnim servisima i mešanim generalnim programskim sadržajima (informacije, kultura, zabava, filmovi...).

VIDEO PRODUKCIJA
Treći segment u televizijskom poslu su oni bez kojih nema ni ova pomenuta dva, a to su proizvodjači televizijskog programa (video productions). Iako to deluje neobično, kada se ima u vidu gradnja emisionih stubova i predajnika, te zakup satelita, ovo je ubedljivo najskuplja delatnost u televiziji. Otvoreno tržište, žestoka konurencija audiovizuelnih sadržaja podigla je cene TV produkcije tako visoko da se samo za jedan muzički spot od 4 do 5 minuta danas izdvaja i preko milion evra. A svaki TV kanal treba ispuniti sa 1440 minuta svakog dana.
Samo u Evropi vildljivo je danas preko 500 TV kanala.

Pored svega navedenog u televizijskom poslu se pojavljuju i razne agencije koje pružaju usluge o informacijama iz ovih oblasti, teletekst servisi, TV vodiči, merači TV gledanosti, marketinški procenitelji, tehnički i umetnički savetnicii sl. Posla je mnogo, a ideja još više. A tu je i zarada.

U svakom slučaju svi koji se danas bave televizijom specijalizovali su se u jednoj veoma uzanoj delatnosti koju sve više usavršavaju. Velki sistemi koji obuhvataju sve delatnosti televizijskog stvaralaštva odavno su napušteni. RTS je jedan od poslednjih zastarelih radiotelevizijskih sistema u Evropi koji objedinjava sve.