KAKVA JE BUDUĆNOST AUDIOVIZUELNOG TRŽIŠTA

MALA ŠKOLA TELEVIZIJE

Ivona Živković


*
Stvaranje pojedinačnih prenosnih veza koje se uspostavljaju prema želji korisnika, dovode do toga da digitalna TV prilazi svakom pojedinom gledaocu, a ne masi kao zemaljska analogna televizija. Novo tržište smešteno u globalnu informatičku mrežu samo će tražiti svog gledaoca jer će mreža biti otvorena za sve i tržište će biti dostupno svima.

**

Pojeftinjenjim tehnologije svako ko bude imao kameru i pristup informacionoj mreži preko optičog kabla, moći će da emituje neki svoj TV program.
Na tržištu će biti sve teže prodavati program. Profesionalna TV će morati mnogo da se razlikuje od amaterske.



KAKVA JE BUDUĆNOST AUDIOVIZUELNOG TRŽIŠTA


Namera naše zemlje da se priključi Evropskoj Uniji otvoriće nam pristup i na jedno veoma neobično i nama teško dostupno tržište. Bar kada je u pitanju prodaja naših proizvoda. Kupovina robe sa ovog tržišta odavno nam je bliska i neizbežna. Radi se o tržištu audiovizuelnih proizvoda.
Konvencijom o prekograničnoj televiziji EU, posebno Direktivom o televiziji bez granica, slobodan pristup ovom tržištu je zagarantovan svakoj državi članici. To omogućavaju papiri. A tehnologija koja se svakom danom usavršava i menja otvara i potpuno nove medije i stvara kompleksnije audiovizuelne proizvode.
Šta su ovi prozvodi? Pre svega televizijski programi sačinjeni od odabranih audiovzuelnih sadržaja uredjenih u zavisnosti od toga kome se nude na gledanje (konzumaciju) i sa kojim ciljem. Ono što gledalac kupuje plaćajući TV pretplatu za "javni servis" ili karticu za dekodovanje komercijalnih TV kanala koji nisu u javnoj radiodifuziji, su zapravo ti audiovizuelni proizvodi.
Osim javnih servisa koji sadrže opšte programske sadržaje, komercijalni TV kanali se sve više specijalizuju po svojoj ponudi tako da gledalac može veoma precizno da izabere samo ono što zaista želi da gleda. Onaj koga zanima isključivo fudbal moći će da gleda samo to, jer će u svakom trenutku na nekom kanalu imati fudbal. Oni koji ne vole sport imaju mogućneost da uvek gledaju sadržaje po svom ukusu. Kako pridobiti što više gledalaca i kako se prilagoditi ovakvo moćnom tržištu postaje sve veći izazov za učesnike u ovom biznisu. Potražnja je ogromna, ali i ponuda.




NOVE TEHNOLOGIJE DONOSE VELIKU ZARADU I JOŠ VEĆI RIZIK

Pre pojave digitalne tehnologije glavni izvor finansiranja komercijalnih televizija poticao je od emitovanja reklama i telekupovine raznih proizvoda, ali nova tehnologija uvela je i nove načine prodaje TV programa. Gledaoci danas neposredno kupuju audiovizuelnu robu na tri načina: plaćanjem RTV pretplate za takozvane "javne servise"; plaćanjem pretplate na kanale koji nisu u javnoj radiodifuziji već se emituju kodiranim signalom (pey per view TV, a što uključuje i posebne servise kao npr. TV on demand); kupovinom ili iznajmljivanjem nosača audiovizuelnog sadržaja (diskova i kaseta).
Poslednja istraživanja Auduovizuelne opservatorije Saveta Evrope pokazuju da se upravo direktnom prodajom audiovizuelnih sadržaja poslednjih godina ostvaruje i najvećia zarada TV kanala. Tako je zarada ostvarena od reklama u 1999/2000. godini porasla za 8,2 %; od telekoupovine za 21, 9 %, a zarada od izdavanja i kupovine DVD softvera 173,3%. Prodaja i izdavanje VHS materijala zabeležila je deficit od -6,7%,
O samoj veličini televizijskog tržišta u EU i visini sredstava koja se obrću najblje govore sledeći podaci: ukupna zarada svih televizijskih kompanija u 1997. godini bila 44.7 milijardi evra, a 2000. godine iznosila je 72 milijarde evra. To je rast od oko 11, 9 procenata. Največi porast zarade ostvaren je u delu telekupovine (33.7%,) a od pretplate zabeležen je porast od 22.8 %.
Od reklama se zarada uvećava godišnje 11.6 %, a od sponzorstva povećava za 14,3%. Ukupna zarada svih prikazivača porasla za 11,9 procenata u periopodu od 1997. do 2000. godine.
Nema sumnje da je poslovanje na televizijskom tržištu veoma unosno i da se obrću velike sume novca. Ali pojavom digitalne tehnologije emitovanja i snimanja konkurencija je postala sve jača, ponuda sve veća, pa su nastali i gubici. Prikazivači digitalnih "paketa" ušli su u žestoku konkurenciju koja je nekima donela deficit pa i bankrotstvo. Tako je sa startovanjem digitalnog emitovanja 1997. godine registovan profit od 344 miliona evra, a već 1998. donela im je deficit od 79 miliona evra, da bi se isti u 1999. popeo na 664 miliona. Krajem 2000. deficit je iznosio čak 1.555 miliona evra. Najveći gubitaši su bili nemačka kompanija za digitalno emitovanje Premire Meiden, zatim Stream i Telepiu u Italiji i ITV Digital u Velkoj Britaniji, koji je bankrotirao.
Najstabilniji sistem finansiranja i dalje pripada reklamama.


PROGRAM SE PRILAGODJAVA GLEDAOCU KAO POJEDINCU

Gde su problemi, kakva je budućnost tržišta audiovizuelnih proizvoda i kakve pouke iz ovoga možemo izvući za našu zemlju koja želi da udje na ovo moćno tržište?
Ono što u budućnosti televizija više nikada neće biti, to je "mas-medij". Vreme kada je 70 miliona ljudi 1967. godine sedelo ispred televizijskih ekrana i posmatralo prvi satelitski TV prenos u emisiji "Naš svet" (Mondovison), u kome su kao predstavnici Velike Britanije nastupili Bitlsi sa pesmom "Love is all you need", odlazi nepovratno u prošlost.
Globalizacija koja je u toku, briše državne granice u trgovini i telekomunikacijama, ali razdvaja gledaoce televizijskog programa. Televizija više ne objedinjuje pažnju milionskog gledališta Makluanovog "globalnog sela" koje u realnom vremenu deli istu kulturu i isti sadržaj. Sistem kablovskog prenošenja TV signala, mogućnost da korisnik sam izabere i programira vreme njegovog prijema na kućnm računarima i dekoderima omogućiće svakom vlasniku TV aparata da gleda odredjeni dogadjaj u vreme kada njemu odgovara, preko kablovskog provajdera i prikazivača koga sam izabere, a kojih već ima na stotine, na način koji sam izabere: sa reklamama ili bez njih, sa prevodm ili bez prevoda, iz jednog ili drugog ili trećeg ugla snimanja itd. Stvaranje pojedinačnih prenosnih veza koje se uspostavljaju prema želji korisnika, dovode do toga da digitalna TV prilazi svakom pojedinom gledaocu, a ne masi kao zemaljska analogna televizija. Novo tržište smešteno u globalnu informatičku mrežu samo će tražiti svog gledaoca jer će mreža biti otvorena za sve i tržište će biti dostupno svima.
Dogadjaji koji će biti zanimljivi milionskom gledalištu neće se više odredjivati u nekoliko moćnih TV centara koji otkupljuju autorska prava za njih, već će se svi dogadajaji i oni manje značajni lako naći na listi da budu plasirani milionskom gledalištu. Jer svaki korisnik prijemnog TV signala preko optičkog kabla može biti i njegov pošiljalac.

TELEVIZIJA KAO KUĆNA IGRAČKA

Biti na TV ekranu neće više biti privilegija izabranih, jer će svako ko kod kuće ima kameru, računar i pristup širokopojasnom internetu moći da emituje sopstveni TV program u globalnu mrežu. Gledaoci će mu biti svi na svetu koji preko kabla imaju pristup mreži.
Vreme poznatih TV lica koja su zaradjivala novac upravo svojom pojavom na ekranu biće prošlo vreme. Već sada svako se može slikati, svako može snimati kamerom, svako montirati svoj materijal, pisati svoje scenarije i sam režirati svoje emisije. Cene video kamera i ostale video opreme sve više postaju pristupačne prosečnom stanovniku Zapadne Evrope, Japana, Sjedinjenih Američkih Država, pa stižu i do nas. Svako može biti webcaster i cablecaster. Broadcasting preko zemaljske predajničke mreže i satelita korsitiće samo "javnim servisima" i najmoćnijim TV kompanijama.
Sjajno, reći će neko ko je odavno želeo da bude TV voditelj, ali ga nisu primili na audiciji. Sada će imati priliku da pravi spostvenu televiziju u svojoj kući. Sam će biti svoj urednik i slikaće se do mile volje. Slikaće i svoje prijatelje. Praviće sjajne žurke, sa puno mašte i snimiti ih da i drugi vide. Uzgred, prvi put će moći da pokaže svoj talenat za pevanje i igranje. Kada samo pogleda ko sve danas nije na televiziji. Sa novom tehnologijom kućna TV oprema će biti sjajna igračka.
Nema sumnje da će dalje pojeftinjenje tehnike biti idelana prilika i za sve koji žele da se televizijom bave profesionalno. Pomenimo da kod nas, u prilično osiromašenoj Srbiji, danas radi preko hiljadu radio stanica i pedesetak televizija. Analogno emitovanje koje traži čitav kanal da bi propustio jedan signal sprečava naše ambiciozne emitere da se još u većem broju prihvate atraktivnog posla.
Ipak mnogi su već primetili da iako se ne skidaju sa TV ekrana, samo po neki od njih imaju status TV zvezde koju ljudi sa ushićenjem presreću na ulici. Većina ih ne prepoznaje jer u obilju TV kanala ima mnogo i TV lica. U globalnoj mreži biće još teže.
Problem dakle, koji se postavlja pred svakog ko će odlučiti da ima svoju profesionalnu televiziju je kako biti gledan i kako gledaoce naterati da plate za to što gledaju?


PROFESIONALNA TV ĆE MORATI MNOGO DA SE RAZLIKUJE OD AMATERSKE

Nema sumnje, moraće mnogo da se razlikuju od amatera pre svega u kvalitetu i složenosti produkcije, u idejama koje moraju biti originalne, a ne imitacije vidjenog , ali i u odabranim sadržajima na svom prigramu kao i licima koja se tu budu slikala.
Naš nastup na evrospkom audiovizuelnom tržištu biće posebno otežan zbog nepopularnog jezika kojim govorimo. Ipak televizija je preuzela jezik filma, a film je odavno prevazišao govorni jezik jer ima sopstveni mnogo uverljiviji. Na žalost, izražavanje tim jezikom je veoma skupo. I iz ovoga se vidi da nastup na evropskom TV tržištu podrazumeva i velike investicije.
Naša država još nema strategiju razvoja radio i televizije. Ipak ono što ta strategija mora da sadrži je i sistem mera kojim bi se podigao kvalitet TV produkcije kod nas.
Drugi zadatak mora biti i otvaranje posebnog instituta za televiziju koji bi pratio sve trendove u ovoj oblasti te predlagao dalje pravce za razvoj ove delatnosti. Takodje bi se na vreme uočavalo kada se moraju izvršiti odredjene zakonske regulative koje se obavezno moraju menjati u skladu sa novim tehnologijama. To se na Zapadu odavno radi, a mi nedopustivo mnogo kasnimo.