ULOGA REGULATORNIH ORGANA U OBLASTI RADIJA I TELEVIZIJE

Ivona Živković


KAKO SE BIRAJU ČLANOVI UPRAVNOG DELA (SAVET) REGULATORNOG ORGANA?



Ujedinjena Evropa u osnovi svog ujedinjena ima, pre svega, ekonomski inters svojih clanica koji proizilazi iz prosirenja trzista u svim obalastima, pa i trzista audiovizuelnih proizvoda. Da ovo trziste nije zanemarljivo govori da je ukupna zarada evropskih kompanija koje se bave prikazivanjem radio i televizijskog programa od 44.7 milijardi evra u 1997. godini porasla na 72 milijarde u 2000, sto je prosecan godisnji rast od 11.9%. Najveci porast zarade je ostvaren od reklama i telekupovine(33.7 %),a od pretplate licenciranih kanala (22,8%). Sa druge, strane uvodjenje digitalne tehnologije stvorilo je ogromnu konkurenciju u oblasti digitalnog emitovanja te je doslo do znacajnih potresa i gubitaka na trzistu.
Upravo je digitalna tehnologija emitovanja radio i televizijskog programa(preko satelita i Interneta)poslednjih pet godina u takvoj ekspanziji da je cak i ogromno evropsko trziste postalo tesno za broje ucesnike u ovoj utakmici, a postojanje drzavnih granica odavno nema nikakvog smisla. Pojava sve veceg broja TV kanala koji imaju za cilj da budu vidjeni sto sirem broju gladalaca, a sto je upravo svojstvo televizije kao globalnog medija, jos 1989. godine uzrokovala je da Savet Evrope donese posebnu konvenciju "Televizija bez granica". Ova konvencija, koja je kasnije prerasla u Direktivu "Televizija bez granica" i proizvela donosenje jos nekoliko drugih direktiva u oblasti prikazivanja TV programa, predstavlja osnovu na kojoj se danas zasniva i uskladjuje pravna regulativa iz ove oblasti medju drzavama clanicama cije radio i televizijske kompanije zele da se okusaju na ogromnom i profitabilnom evropskom trzistu.
U toj nameri je Komitet ministra Saveta Evrope u oblasti medija izdao poseban dokument sa nazivom "Preporuke u oblasti prikazivanja radio i televizijskog programa" kojim sugerise svim Drzavama clanicama kako da svojim zakononima regulisu ovu oblast i ujednace u odredjenim pravilima ponasanja sve prikazivace (broudkastere) audiovizuelnih sardzaja.
Tako se na osnovu clana 15b Statuta Saveta Evrope u Preporuci br. 23 (2000) sugerise da vlade drzava clanica treba da ustanove posebne regulatorne organe za oblast prikazivanja radio i televizijskog programa.
Uspostavljanje regulatornog organa za oblast prikazivanja radio i televizijskog programa, kao i za oblast telekomunikacija, nije nikakva originalna evropska tvorevina vec kopija americkog pravnog sistema koji se sa komercijalnim radio i televizijskim stanicama suocava jos od 1920. godine, a vec 1934. osnovan je prvi regulatorni organ za ovu oblast, FCC (The Federal Communications Commission).
Za razliku od komercijalnih radio i televizijskih stanica u SAD, evropske drzave su dugo negovale slozene sisteme drzavnih radiotelevizija, koje se danas sve vise ogranicavaju u svom poslovanju na delatnost "javnog servisa", dok se privatne sve vise sire i udruzuju vodjene profitom na novonastalom velikom evropskom trzistu. Nasa zelja da postanemo clanica EU dovela nas je u poziciju da i sami prihvatimo neku vrstu zakonodavne harmonizacije po preporukama SE. Zakon o radiodifuziji se na tim nacelima i zasniva.

Pre svega regulatorni organ ima za cilj da izdaje dozvole za emitovanje programa komercijalnim radio i televizijskim stanicama, te posebnim nadzorom nad njihovim radom osigurava fer i slobodno trzisno poslovanje. Takodje, izdaje posebne programske i tehnicke kodekse. Pod "programskim kodeksima" ne smatra se mesanje u uredjivacku politiku prikazivaca, koji je apsolutno slobodan, vec samo nadzor nad onim programskim utvrdjenim pravilima koja su data Direktivom. To su izmedju ostalog, neophodnost zastite maloletnika, etnickih i nacionalnih manjina, verskih sloboda, kao i zabrana reklamiranja pojedinih proizvoda i usluga. Takodje, regulatorni organ postupa po zalbama na rad odredjenih ucesnika u ovom poslu.
Pored nadzora nad radom komercijalnih radio i TV stanica regulatorni organ se bavi i nadzorom rada "javnih servisa", ali samo u onom delu gde oni posluju komercijalno, a to su po Preporukama Saveta Evrope posebna preduzeca u okviru "holdinga" drzavne RTV korporacije ili kompanije, koja se ne mogu finansirati sredstvima od pretplate gradjana ili iz budzeta.
Regulatorni organ ne sme vrstiti nikakav uticaj na rad "javnih servisa", posebno kada je u pitanju uredjivacka politika, jer je nacin prikazivanja programa "javnih servisa" odredjen posebnim dokumentima, kao i Direktivom.
Dakle, po Preporukama SE, nas Savet za radiodifuziju ne bi trebalo da imenuje ni upravni odbor, ni generalnog direktora RTS-a tj. "javnog servisa" jer bi na taj nacin indirektno kreirao uredjivacku politiku.
Regulatorni organi jos moraju biti nezavisni od spoljnih uticaja, bez sukoba interesa pojedinih clanova, a pored rukovodeceg tela (Saveta) tu treba da posluju jos mnoge druge strucne sluzbe. Ko ce i kako te strucnjake vrednovati, kako ce ih i u kom broju zaposljavati, i kako ce se nad strucnim timovima ostvarivati autoritet clanova Saveta koji nisu strucnjaci, takodje bi moralo da bude ugradjeno u Zakon.
S obzirom na nacin finansiranja regulatornog organa, koji takodje mora biti nezavisan o centara politicke i ekonomske moci, ali i obzirom na ogroman uticaj koji ce njegov rad imati, Savet za radiodifuziju ima izuzetnu odgovornost za svoj rad. Da bi se clanovi Saveta ucinili odgovornim, jer ne mogu odgovarati sami sebi, potrebno je da njihov rad bude pod necijim nadzorom. Taj nadzor se sme vrsiti samo u delu finanijskog poslovanja i zakonitosti njegovog rada. Ovaj nadzor se moze vrsiti samo a posteriori.
Na zalost, nas Zakon o radiodifuziji ne predvodja nikakav nadzor
nad Savetom za radiodifuziju, pa moze lako doci do neodgovornosti u donosenju odluka.

KAKO SE BIRAJU CLANOVI UPRAVNOG DELA (SAVETA ILI KOMISIJE) REGULATORNOG ORGANA?

U nekim drzavama clanovi Saveta su strucnjaci iz oblasti radija i televizije i to iz oblasti proizvodnje, prikazivanja i emitovanja, koji taj posao rade profesionalno, pa se zato njihovo imenovanje vrsi najcesce od strane vlade ili skupstine. U drugim zemljma se smatralo da clanovi Saveta treba da reflektuju sire drustvene interese pa se u njega bira daleko veci broj clanova koje delegiraju razlicita udruzenja gradjana. Ovako izabrani clanovi Saveta nisu strucnjaci i ne rade puno radno vreme.
U SAD, 5 clanova FCC -a posavlja direktno predsednik SAD, a potvrdjuje ih Senat. Mandat im je pet godina, a najvise tri mogu biti iz iste politicke partije. U Velikoj Britaniji ITC ima 10 clanova koji su strucnjaci i imenuje ih Ministar za kulturu, sport i medije. U Hrvatskoj "Vijece za radio i televiziju", sacinjava devet clanova prosvetnih, kulturnih, vesrkih i strucnih redova, a imenuje ih Zastupnicki dom Hrvatskog Sabora na predlog Vlade. U Sloveniji sedam clanova veca imenuje Skupstina na predlog raznih drustvenih organizacija (tri kandidata iz oblasti prava, telekomunikacija i informatike predlaze Univerzitet, jednog iz oblasti audiovizuelnih deletnosti predlaze Komora za kulturu, a privredna komora daje kandidata iz oblasti privrede. Novinarsko udruzenje daje jednog iz oblasti novinarstva i komunikologije).
Postupak njihovog izbora mora biti veoma jasno definisan zakonom, a takodje i postupak njihovog razresenja. Dakle, procedura moze biti razlicita od jedne do druge drzave, ali kakva god bila mora biti definisana zakonom.
Zanimljivo je da u nasem Zakonu o radiodifuziji ne postoji precizan postupak izbora, te se ne zna kako se na kojim organima i po kojim statutarnim odredbama pojedinih udruzenja gradjana clanovi predlazu i izglasavaju. Definisan postupak nije dat ni kada su u pitanju predlozi vlada (republicke i pokrajnske). Nejasno je i kako republicka skupstina predlaze kandidate. Zanimljivo je da su istim zakonom posebno istaknuta pozeljnost udruzenja gradjana koja se bave ljudskim pravima, ali ne i udruzenja specificnih televizijskih delatnosti kao i predstavnici kojima je blisko trzisno poslovanje.
Takodje je znacajno napomenuti da je u vreme donosenja naseg Zakona o radiodifziji konsultovano nekoliko stranih institucija. Tako je jedna advokatska kancelarija iz SAD (Covington and Burling) , citajuci predlog Zakona sugerisla da se pri izboru clanova Saveta prednost da nevladinom sektoru, ali da se oni biraju dvotrecinskom vecinom u parlamentu kako bi se pri izboru kandidata ugradila i volja opozicije. Ovo, takodje, nije ugrdjeno u Zakon..
Regulatorni organi iz oblasti prikazivanja se u opstem trendu konvergencije svih informacionih sistema svuda u Evropi objedinjuju. Tako su se u Velikoj Britaniji prosle godine sjedinili svih pet regulatornih organa iz oblasti radija, televizije, telefonije, radiokomunikacija i prikazivackih standarda (The Independent Television Commission, The Broadcasting Standards Commission, Oftel, The Radio Authority and The Radiocommunications Agency) u jedinstveni regulatorni organ OFTEL (Office for telecomunication). Njegov rad regulisan je kroz dokument Evropske Unije o telekomunikacijama takozvanu Belu knjigu (White Paper on Communications ). I Slovenija je objedinila telekomunikacije, radio i televiziju i PTT usluge.
Pocetak rada naseg regulatornog organa (Saveta) vec na samom pocetku obiluje raspravama i nesuglasicama neprimerenim za rad jednog ozbiljnog garanta trzisnog i fer nacina poslovanja u ovlasti radija i televizije. Cini se da je ideolosko shvatanje politike koja je sama sebi cilj i gde i dalje glavnu rec vode politikanti i sitne interesne grupe, tezak balast koji nas ocito jos opterecuje. Zato je mozda bolje umesto politikolozima, filozofima i pravnicima ovaj posao prepustiti televizijskim pragmaticarima, umetnicima i inzenjerima.



"Politika", 2002.